Od tro­ji­ce si­no­va po­zna­tog zla­ti­bor­skog sve­šte­ni­ka Je­vre­ma Tu­co­vi­ća njih dvo­ji­ca – Vla­di­mir (1874-1947) i Ste­van (1882-1933) – bi­li su ak­tiv­ni ofi­ci­ri. Obo­ji­ca su dvo­stru­ki no­si­o­ci „Ka­ra­đor­đe­ve zve­zde” i uče­sni­ci bal­kan­skih ra­to­va i Ve­li­kog ra­ta. Iako ni­je bio ak­tiv­ni ofi­cir, već re­zer­vni po­ruč­nik, a za­tim i ka­pe­tan dru­ge kla­se u Ve­li­kom ra­tu, tre­ći Je­vre­mov sin Di­mi­tri­je Tu­co­vić (1881-1914), naj­po­zna­ti­ji je me­đu nji­ma kao naj­i­stak­nu­ti­ja lič­nost Srp­ske so­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je i rad­nič­kog po­kre­ta Sr­bi­je. To­kom ra­ta on je vo­dio dnev­nik od ko­ga je sa­ču­va­na sa­mo dru­ga sve­ska i ob­ja­vlje­na po­sle Dru­gog svjet­skog ra­ta u nje­go­vim sa­bra­nim dje­li­ma, a za­tim i u knji­zi „Rat­ni dnev­ni­ci Uži­ča­na 1912-1918” ko­ju je iz­dao Isto­rij­ski ar­hiv u Uži­cu kra­jem pro­šlog vi­je­ka. U obim­nom tek­stu u užič­kom ne­djelj­ni­ku „Ve­sti” po­sve­će­nom Tu­co­vi­ći­ma po­vo­dom sto­go­di­šnji­ce Ve­li­kog ra­ta, užič­ki pen­zi­o­ni­sa­ni no­vi­nar i pu­bli­ci­sta Đor­đe Pil­če­vić od­go­vo­rio je na pi­ta­nje da li je i Di­mi­tri­jev mla­đi brat Ste­van Tu­co­vić vo­dio dnev­nik.
U Ste­va­no­voj krat­koj bi­o­gra­fi­ji, ko­ja je ob­ja­vlje­na u Bi­o­graf­skom lek­si­ko­nu Zla­ti­bor­skog okru­ga ko­ji je iz­da­lo Udru­že­nje Uži­ča­na iz Be­o­gra­da, nje­gov rat­ni dnev­nik se ne spo­mi­nje. Ovih da­na, me­đu­tim, Đor­đe Pil­če­vić je u svo­joj bo­ga­toj ar­hi­vi pro­na­šao dva pi­sma pu­kov­ni­ka Ste­va­na Tu­co­vi­ća ko­ja je pri­je tri­de­se­tak go­di­na do­bio od ko­le­ge Ra­do­va­na Po­po­vi­ća, du­go­go­di­šnjeg no­vi­na­ra „Po­li­ti­ke” i po­zna­tog bi­o­gra­fa naj­i­stak­nu­ti­jih srp­skih pi­sa­ca. Is­po­sta­vi­lo se da je Ste­van ipak vo­dio rat­ni dnev­nik, i da ga je po­sve­tio ra­no pre­mi­nu­loj su­pru­zi Mi­ri i po­gi­nu­lom bra­tu Di­mi­tri­ju (Di­mi­tri­je je po­gi­nuo kao ko­man­dir če­te u Mo­rav­skoj di­vi­zi­ji u Ko­lu­bar­skoj bi­ci 1914. go­di­ne, na Vra­čem br­du kod La­za­rev­ca). Pi­sma je Ste­van upu­tio 1921. iz­da­va­ču i knji­ža­ru Sve­ti­sla­vu B. Cvi­ja­no­vi­ću.
U jed­nom od pi­sa­ma ko­je je Ste­van Tu­co­vić upu­tio iz Ba­o­ši­ća u Bo­ki, gdje je bio ko­man­dant Dru­gog ba­ta­ljo­na Pr­vog tvr­đav­skog pu­ka, sto­ji da mu je po­nu­dio svoj rat­ni dnev­nik na štam­pa­nje. On na­vo­di da nje­go­ve rat­ne bi­lje­ške ima­ju 422 po­lu­ta­ba­ka i sa­dr­že tri di­je­la: Od Ma­čve do So­lu­na, Od So­lu­na do na­še ofan­zi­ve 1918. go­di­ne i Od ofan­zi­ve do svr­šet­ka na­ših ra­to­va. „Rad je le­po sre­đen i vr­lo in­te­re­san­tan, i mi­slim da će bi­ti ra­do či­tan, a na­ro­či­to od ofi­ci­ra. Ja sam raz­dao ogla­se na sve ko­man­de, i vi­de­ću broj pret­plat­ni­ka, o če­mu bi Vas na­knad­no iz­ve­stio. Ja se na­dam da će stal­nih pret­plat­ni­ka bi­ti oko 1.500, mo­lim vas da mi što pre od­go­vo­ri­te na Her­ceg No­vi – Bo­ka Ko­tor­ska”.
Ste­van Tu­co­vić ta­ko­đe na­vo­di da je dnev­nik vo­dio mar­lji­vo od 1915. pa do za­vr­šet­ka ra­ta 1918. go­di­ne, da je bi­lje­žio sve va­žni­je do­ga­đa­je i bor­be ko­je je srp­ska voj­ska ima­la pri od­stu­pa­nju, tru­de­ći se, ka­ko ka­že, da da što vjer­ni­ju sli­ku srp­skog od­stu­pa­nja i pre­la­ska pre­ko Cr­ne Go­re i Al­ba­ni­je. Od iz­la­ska srp­ske voj­ske na So­lun­ski front, pa do za­vr­šet­ka na­še ofan­zi­ve 1918, dnev­nik je vo­dio po da­ni­ma, bi­lje­že­ći sva­ki do­ga­đaj. U dnev­nik je, po­red zva­nič­nih po­da­ta­ka, unio i „svo­ja lič­na po­sma­tra­nja i opa­ske na po­je­di­ne do­ga­đa­je”, i uzro­ke nji­ho­vog uspje­ha ili ne­u­spje­ha.
Ne­ma, me­đu­tim, po­da­ta­ka da li je knji­žar i iz­da­vač Sve­ti­slav B. Cvi­ja­no­vić od­go­vo­rio Ste­va­nu Tu­co­vi­ću, ali nje­gov rat­ni dnev­nik ni­je štam­pan. Ta­da se iz­gu­bio trag ru­ko­pi­su Ste­va­na Tu­co­vi­ća, pa u svom op­šir­nom tek­stu pod na­slo­vom „Gde je `Ratni dnevnik` pu­kov­ni­ka Ste­va­na Tu­co­vi­ća – autor Đor­đe Pil­če­vić na­vo­di da bi „va­lja­lo tra­ga­ti za njim da bi se ob­ja­vio kao dra­go­cjen do­ku­ment o Ve­li­kom ra­tu, o po­gi­bi­ji Di­mi­tri­ja Tu­co­vi­ća i dru­gih rat­ni­ka iz užič­kog kra­ja”. Već u sle­de­ćem bro­ju ne­djelj­ni­ka „Ve­sti” tim po­vo­dom ogla­sio se po­zna­ti Uži­ča­nin Lju­bi­vo­je Ršu­mo­vić. U nje­go­vom pi­smu do­slov­ce sto­ji:
„Dra­ge ko­le­ge, evo vam ko­ri­sti od to­ga što mi re­dov­no bes­plat­no ša­lje­te `Vesti`, na če­mu vam se dru­gar­ski za­hva­lju­jem. Pro­či­tah Pil­če­vi­će­vo op­šir­no pi­ta­nje na dve stra­ne `Gde je Rat­ni dnev­nik pu­kov­ni­ka Ste­va­na Tu­co­vi­ća', i pri­sje­tih se da sam 1984. go­di­ne, kao ured­nik u Iz­da­vač­kom pred­u­ze­ću `Književne novine` do­šao do ru­ko­pi­sa tog dnev­ni­ka. Sad, da me ubi­je­te, ne sje­ćam se ka­ko. Spre­mio sam ga za štam­pu, da­kle, fo­to­ko­pi­rao i či­ni mi se lek­to­ri­sao. Me­đu­tim, ta­da se po­di­gla pra­ši­na oko knji­ge Ra­do­va­na Po­po­vi­ća `Istina o Dučiću`, pa on­da oko knji­ge Dan­ka Po­po­vi­ća `Knjiga o Milutinu`, a u to vri­je­me sam pri­pre­mao i ob­ja­vlji­va­nje iz­bo­ra iz opu­sa Slo­bo­da­na Jo­va­no­vi­ća (u do­go­vo­ru sa Iva­nom Stam­bo­li­ćem i sa re­cen­zi­jom dr Jo­va­na De­re­ti­ća, nje­go­vog pred­sjed­ni­ka ide­o­lo­ške ko­mi­si­je u Ko­mi­te­tu).
Elem, ta dre­ka `javnog mnjenja` da­la je ža­lo­stan re­zul­tat: ze­mljak Mi­len­ko Vu­če­tić, ta­da se­kre­tar ko­mu­ni­sta pi­sa­ca, i Ni­ko­la Cin­car Po­po­ski, do­ma­ći iz­daj­nik iz Knji­žev­nih no­vi­na, na­puj­da­li su no­vi­na­ra To­mi­sla­va Mar­čin­ka (ka­sni­je is­tak­nu­tog ha­de­ze­ov­ca u Hr­vat­skoj) da me pro­gla­se na­ci­o­na­li­stom, i kao ta­kav bu­dem iz­ba­čen iz Sa­ve­za ko­mu­ni­sta. Ta­ko je Ste­va­nov dnev­nik ostao neo­bja­vljen. Ja sam pre­šao u po­zo­ri­šte `Bošk­o Buha`, ali sam po­nio fo­to­ko­pi­ju tog dnev­ni­ka, jer sam imao i pri­vat­ni raz­log i že­lju da ga sa­ču­vam. Na­i­me, mo­ja ba­ba Jo­van­ka, maj­či­na maj­ka, je iz Tu­co­vi­ća. Da­kle, ta fo­to­ko­pi­ja je kod me­ne, i ra­do ću je ustu­pi­ti užič­kim iz­da­va­či­ma. Evo pri­li­ke da se i ja po­ja­vim, ako već ne mo­gu kao autor on­da kao pri­re­đi­vač, me­đu ućič­kim iz­da­va­či­ma”, sto­ji u pi­smu Lju­bi­vo­ja Ršu­mo­vi­ća.
Želj­ko Mar­ko­vić, di­rek­tor Isto­rij­skog ar­hi­va u Uži­cu, od­mah je stu­pio u kon­takt sa Lju­bi­vo­jem Ršu­mo­vi­ćem. Do­go­vo­re­no je da već ove go­di­ne Ar­hiv bu­de iz­da­vač Rat­nog dnev­ni­ka pu­kov­ni­ka Ste­va­na Tu­co­vi­ća.
Sve­ti­slav Ti­ja­nić